1. Да ли елаборат ЕЕ, може бити урађен за једну стамбену јединицу у оквиру стамбене зграде?
2. Да ли је потребно приложити цео главни пројекат објекта приликом предавања елабората за енергетску ефикасност?
3. Да ли предмет елабората може да буде и идејно решење, тј. архитектонско решење ако је у току израда главног пројекта и објекат има локацијску дозволу?
4. Како се рачуна фактор рама, односно ако је табеларна вредност из које се табеле узима?
5. Како се долази до података за укупне губитке топлоте?
6. Колика је температура за прорачун дифузије на страни негрејаног степениста, и колика је температура и релативна влажност ваздуха за период исушења ако дође до кондензације?
7. Када је спољни зид окренут према СИ, ЈИ… како се узима сунчево зрачење јер у табели има само за С, И, Ј и З?
8. Каква је разлика између "омотач" (т.41 у цл. 2 Правилника) и "термички омотач" (т.55) имајући у виду т.18 (грејана запремина) и т. 63 (фактор облика)?
9. Да ли грејана запремина Ve (т.18) обухвата простор до граничне површине (т.17) или до унутрашње површине термичког омотача, односно, да ли слојеви термичког омотача улазе у грејану површину и грејану запремину зграде. Ово је врло вазно нарочито за мале објекте јер разлике могу бити огромне?
10. У прилогу Правилника 3.4.2.3 је одређено да је H`T=HT/A (при чему је А дефинисано у т.17 као гранична површина), док је у табели 6.1 одређено да је H`T=HT/Af, где је Af дефинисано као корисна површина зграде. Шта је тачно?
11. Како се добија alfa S,C за кров и конструкцију према тавану?
12. Да ли запремина грејаног дела зграде обухвата и унутрашње просторе који се не греју (нпр оставе, електро собе, пумпне просторије, лифтовске шахте, унутрашњи ходници оивицени вратима, - тј простори који нису хладни, јер се греју индиректно нпр становима около њих, а ти простори немају грејна тела)?
13. Да ли елаборат ЕЕ подлеже техничкој контроли са осталом техничком документацијом? (Питање се односи на елаборате који ће се израђивати у пракси, а не за потребе полагања стручног испита)?
14. Фактор облика - у примеру који нам је показан на предавању - пример израде елабората (проф. Шумарац), рачунат је са унутрашњим мерама: нето/унутрашња висина, као и обим (површине грејаног простора) са унутрашњим мерама. 
    Са којим мерама се рачуна површина термичког омотача?
    Да ли се узимају у обзир и дебљине зидова, као и дебљине међуспратних конструкција (под и таван)?
15. Како се попуњава претпоследња колона са Qh,gn у завршној табели за укупну потребну годишњу енергију зграде?
16. Ако је у питању нова зграда, а у елаборату јој прорачуната класа G, да ли мора да се ради поново, са побољшањима, да би по захтевима била минимум у класи C?
17. Да ли се фактор рама за врата посебно рачуна или се узима као за прозоре?
18. Како се добија HDD по месецима?
19. Да ли се фактор засенчења може узети као средња вредност засенчених и незасенчених површина и када постоје вертикални испусти и хоризонтални ,тј.суседни објекат?
20. Када је у питању под на земљи или међуспратна конструкција према негрејаном тавану колика је спољна температура за грејање, иста као и за спољне зидове или другачија?
21. У тематском поглављу 5-2 Услови грађевинске физике, стране 23, 24, 25, код прорачуна Дифузије водене паре, како се израчунавају притисци засићења водене паре p (kPa). У примеру су дати обрасци за граничне слојеве унутра p=1,285 kPa и споља p=0,365 kPa док за међуслојеве нема обрасца.
22. Ако је зграда укопана,постоји подрум гаража и сл., да ли се у прорачуну омотача сабира и ова површина која је у додиру са тлом,без обзира да ли је додатно термички утопљена или не?
23. Да ли у прорачун грејане запремине улази и запремина подрумског и таванског простора који се не греју и одвојени су термички изолацијом на подрумској и таванској међуспратној плочи?
24. За подруме, гараже и сл ,који су укопани и саставни део су зграде, да ли за такве зидове и подове мора да се испоштује вредност макс. допуштеног U, иако се такви простори не греју?
25. Да ли Елаборат ЕЕ треба да садрзи доказни прорачун и одговарајуће чланове Правилника о ЕЕ зграда или је довољно да прикажем крајњи резултат кроз табеле на начин на који је урађено у примерима за израду Елабората ЕЕ и енергетског пасоша за постојећу кућу у Сремској Митровици и новопројектовану стамбену зграду у Београду?
26. Које се све позиције подразумевају под “СПОЉНИМ ЗИДОВИМА” приликом прорачуна Годишње количине енергије која потиче од добитака услед Сунчевог зрачења (Табела 6.1), тј. да ли се под овим појмом поред спољних фасадних зидова, равних и косих кровова подразумева и међуспратна конструкција према негрејаном простору – тавану, иако ова позиција припада групи унутрашњих преградних конструкција (Табела 3.4.1.3)?
27. Када за постојећу зграду урадимо е. пасош и добијемо да је разреда Д и предложимо могућа побољшања, да ли у елаборату морамо поново све да рачунамо из почетка да би добили који је разред зграда са побољшањима?
28. Да ли може да се ради елаборат ЕЕ за надограђени део зграде (тај део је имао грађевинску дозволу) или се ради за целу зграду стари и нови део?
29. Да ли елаборат ЕЕ треба да садржи прорачун дифузије водене паре и податке за летњи режим објекта?
30. Да ли елаборат ЕЕ, који се прилаже за полагање посебног дела стручног испита из области енергетске ефикасности, треба бити у форми као што је приказано у ТП-14.2 (тј. да садржи општи и технички део) или је довољно да буде израђен према обрасцу елабората постављеном на сајту коморе у делу литература из ЕЕ (само технички део)?
31. Да ли се за тачку 3 елабората ЕЕ тј. Грађевинску физику - Прорачун релевантних позиција могу користити резултати добијени software-ом (конкретно "Knaufterm") и копирати у образац елабората (састав склопа-скица склопа-табеларни приказ пролаза топлоте-график температуре-табеларни приказ дифузије водене паре-график дифузије)?
32. Кућа (приземље и спрат) се греје искључиво на струју, ТА пећима постављеним у свакој просторији, укључујући комуникацију и степениште. Кућа има "налепљену" негрејану гаражу уз део једне фасаде, па питам: Да ли је спољашњи зид термичког омотача на том делу зид између куће (грејано) и гараже, или је то спољњи зид (негрејане)гараже? Упоређујући са негрејаним простором испод крова где је међуспратна конструкција (плафона спрата) граница термичког омотача, чини се да је гранични зид т. о. зид кућа- гаража?
33. Да ли предмет пројектног задатка, за израду елабората ЕЕ, може бити индивидуални стамбени објекат, који је изведен 2010. год., али није завршена фасада, и није издата употребна дозвола? Уколико може, да ли га третирам као постојећи, и коју класу ( и да ли) мора задовољити?
34. Како обрачунавамо кутију за ролетну која се налази изнад прозора, обзиром да је стара градња то је отвор у зиду изнад прозора.
35. Да ли је од прилога довољно да имам основу подрума, приземља типског спрата , један пресек и фотографије фасаде напомињем да је зграда стара и да се све то мора снимити, што ће у пракси свакако бити чест случај.
36. Како се обрачунава грејна површина кад се неки делови станова не греју, (ради се о згради у којој живим, а која је предмет овог елабората, добар део станара се греје индивидуално на угаљ и дрва, пећ у свакој просторији како то да срачунам, напр. део стана се греје део не, да ли то значи да се узима у обзир само тај део стана)?
37. За прорачун добитака од људи и електричних уређаја, да ли је Af нето површина грејаног простора?
38. Како се добија удео транспарентних површина %, у односу на цео омотач зграде или само на спољне зидове или укупне зидове?
39. Које параметре да користим код прорачуна коефицијента пролаза топлоте обзиром да сам користила Ytong сипорекс блок за зидање спољних зидова за који у правилнику нема адекватних параметара. На сајту произвођача сам пронашла следеће карактеристике материјала... lamda 0.095, ro 450 и mi 5, да ли те вредности могу да користим при обрачуну или које сличне вредности из правилника (ништа слично нема дате карактеристике).
40. Да ли се прорачун дифузије водене паре ради и за конструкције на тлу(под), као и међуспратне консрукције према негрејаном таванском простору и са којим параметрима (услови споља: температура, релативна влажност; услови унутра: релативна влажност и температура унутрашњег ваздуха и др.).
41. У ТП.6 су наведени дијаграми тока температуре за негреј.степениште ( -5*Ц), за негрејан таван (-10*Ц) и за тло (-6*Ц) и то је вероватно за БГ,(спт/ -12,1*Ц). Да ли је о.к. да узмем те вредности и коригујем за разлику између БГ (спт/ -12,1*Ц) и Сомбора (спт/ -15,1*Ц) ?
42. У предавању 5.2 везано за летњу стабилност, на страни 35 како је добијена Uu=20,10 (упијање топлоте) за армирани бетон? Израчунате вредности за полистирен и цементни малтер су ми јасне али не и прва за армирани бетон.
43. Које се вредности узимају за фактор претварања и специфичну емисију CO2 ако се као енергент користи дрво?
44. Како се одређује удео транспарентних површина? У примеру који је дат нумеричка вредност која је добијена ( 6.3%) не одговара односу стаклених површина и омотача из примера.
45. Да ли се у случају када објекат има светларник према суседном објекту на који се "лепи", површине зидова светларника рачунају и обрачунавају према странама света или се читава та површина сматра контактном према суседу и не рачуна се њена површина?
46. Интересује ме да ли се фактор осенчености зграде, који је збир три корекциона фактора, рачуна за сваку страну света појединачно, од сваког елемента, па се онда израчуна аритметичка средина?
47. Да ли се узима у обзир утицај суседног објекта (који се налази на западу) на прозоре на северу и југу посматраног објекта, јер је он по висини и дужини већи од породичне стамбене зграде?
48. Да ли стрехе, које у реалним условима праве сенку, могу да се третирају као надстрешнице? Да, стреха и јесте вид надстрешнице.
49. Зашто је коефицијент осенчености исти кроз цео прорачун куће у Сремској Митровици, када је осенченост зграде у зависности од доба дана и календарског датума (да га тако назовем) различита?
50. Како се узимају коефицијенти η и υ из табела 3.2.1. и 3.2.2. за под и међуспратну конструкцију?
51. Да ли наши елаборати које прилажемо комисији треба да садрже прорачун дифузије водене паре и податке за летњи режим објекта. У примеру који је проф Шумарац излагао на предавању 14.1 ове области нису обрађене. У примеру ИЗГЛЕДА елабората, који су нам такодје приложени траже се и ови подаци.
    Која је тачно форма и садржај елабората који ми треба да обрадимо?
52. Начин прорачуна примарне енергије и емисије CO2
53. Начин прорачуна фактора редукције у згревању aH,red

Да ли елаборат ЕЕ, може бити урађен за једну стамбену јединицу у оквиру стамбене зграде?
Кандидати који полажу стручни испит из области енергетске ефикасности зграда, морају да израде елаборат енергетске ефикасности за објекат за који се издаје грађевинска дозвола као целину, без ограничења у квадратури, односно не могу да раде елаборат енергетске ефикасности за стан, односно локал у згради.

Да ли је потребно приложити цео главни пројекат објекта приликом предавања елабората за енергетску ефикасност?
Приликом предаје елабората ЕЕ није потребно да приложити и цео главни пројекат објекта.

Предмет елабората може да буде и идејно, односно архитектонско решење.

Како се рачуна фактор рама, односно ако је табеларна вредност из које се табеле узима?
Фактор рама није дат ни у једној табели, јер његова вредност зависи од саме геометрије прозора. Фактор рама је заправо удео рама у укупној површини прозора. На пример, ако је величина прозора 1x2m (што одговара грађевинском отвору), а дебљина рама са свих страна 5 cm, то значи следеће:

Површина прозора је: Aw = 2 m2,
Површина рама је: Afr = 0.29 m2,
Површина стакла је: Ag = 1.71 m2.

Фактор рама је: 0.29/2 = 0.145,

Фактор рама се користи за одређивање површине стакла кроз коју Сунчево зрачење продире у просторију: Asol, g = (1-Ffr)xAw = (1-0.145)x2 = 1,71 m2

Како се долази до података за укупне губитке топлоте?
До података за укупне губитке се долази на следећи начин:
Коефицијети трансмисионих и вентилационих губитака (који су израчунати у W/K) се множе разликом температура (унутрашња пројектна температура - спољна пројектна температура).

Колика је температура за прорачун дифузије на страни негрејаног степениста, и колика је температура и релативна влажност ваздуха за период исушења ако дође до кондензације?
Температура зими у негрејаном степенисту зависи од облика степениста, величине и квалитета прозора на степенисту, висине зграде, промаје итд. Уобичајено је да се ова температура процењује и усваја. Постоје различите табеле из литературе које ово регулишу, али је претпоставка да у нашим климатским условима и нормалном коришћењу, температура у степенисту не пада испод 0C, те је препоручено да се усвоји рачунска температура од 5C, што углавном и одговара корективном фактору за степенишни зид (Fx=0.5).
Лети, усвојити исте параметре као и за спољни зид.

Када је спољни зид окренут према СИ, ЈИ… како се узима сунчево зрачење јер у табели има само за С, И, Ј и З?
Правилник о ЕЕЗ не познаје међуоријентације, тако да треба усвојити најближу оријентацију (N,E,S,W). За ово се користи табела 6.10 Правилника о ЕЕЗ. Оријентација фасадних зидова зграде дефинише се према претежној оријентацији ка једној од четири стране света (исток, запад, север, југ) и у зависности од претежне оријентације усвајају се вредности средњих сума Сунчевог зрачења из табеле 7.9. Правилника о ЕЕЗ.

Каква је разлика између "омотач" (т.41 у чл. 2 Правилника) и "термички омотач" (т.55) имајући у виду т.18 (грејана запремина) и т. 63 (фактор облика)?
Омотач зграде је састављен од грађевинских елемената који одвајају зграду од спољашњег простора, док је термички омотач део зграде који је одваја и од спољних простора и негрејаних простора - ту се пре свега мисли на негрејани таван и негрејане подрумске просторије. Сматра се да су негрејани простори типа остава, ходника или степеништа унутар термичког омотача, уколико у тим просторима није значајно нижа температура унутрашњег ваздуха - онда се иде на поделу у зоне зграде. Дакле, ако постоји негрејани тавански простор испод косог крова, онда није кров део термичког омотача, већ међуспратна конструкција која дели грејани простор од негрејаног тавана.

Да ли грејана запремина Ve Ве (т.18) обухвата простор до граничне површине (т.17) или до унутрашње површине термичког омотача, односно, да ли слојеви термичког омотача улазе у грејану површину и грејану запремину зграде. Ово је врло вазно нарочито за мале објекте јер разлике могу бити огромне?
Грејана запремина је бруто запремина обухваћена термичким омотачем - термички омотач - спољне мере; запремина Ve (за фактор облика) обухвата ваздушни део грејаног простора као и све унутрашње преграде.

У прилогу Правилника 3.4.2.3 је одређено да је H`T=HT/A (при чему је А дефинисано у т.17 као гранична површина), док је у табели 6.1 одређено да је H`T=HT/Af, где је Af дефинисано као корисна површина зграде. Шта је тачно?
Грешка је у табели 6.1 - ради се о површини термичког омотача а не о нето површини корисног простора пода зграде. Af није дефинисана као површина пода, већ је ознака AN (N у индексу), док је А (без индекса) бруто површина термичког омотача. Ознака Af је повучена из једног другог стандарда и грешком је јавља у правилнику. Дакле Af=AN и мисли се на површину пода у згради, а користи се ради одређивања индикатора у kWh/m2. Ознака А је везана за површину термичког омотача.

Како се добија alfa S,C за кров и конструкцију према тавану?
Емисивност површине се даје за краткоталасно зрачење Сунца и осредњена вредност износи 0,6 за већину површина грађевинских елементата и користи се и за кров. Ова вредност се разликује само за изузетно глатке и јако тамне површине.

Да ли запремина грејаног дела зграде обухвата и унутрашње просторе који се не греју (нпр оставе, електро собе, пумпне просторије, лифтовске шахте, унутрашњи ходници оивицени вратима, - тј простори који нису хладни, јер се греју индиректно нпр становима около њих, а ти простори немају грејна тела)?
Да, обухватају и унутрашње просторе који се не греју јер усвајањем принципа 4К припадају јединственој термичкој зони.

Да ли елаборат ЕЕ подлеже техничкој контроли са осталом техничком документацијом? (Питање се односи на елаборате који ће се израђивати у пракси, а не за потребе полагања стручног испита)?
Елаборат ЕЕ подлеже техничкој контроли јер је саставни део главног пројекта. Издати пасоши ће бити контролисани од стране Министарства, методом случајног узорка.

Фактор облика - у примеру који нам је показан на предавању - пример израде елабората (проф. Шумарац), рачунат је са унутрашњим мерама: нето/унутрашња висина, као и обим (површине грејаног простора) са унутрашњим мерама.
Са којим мерама се рачуна површина термичког омотача?
Да ли се узимају у обзир и дебљине зидова, као и дебљине међуспратних конструкција (под и таван)?
А је површина термичког омотача-спољне мере, Ve је запремина обухваћена термичким омотачем, дакле ако у оквиру објекта постоје и подрум и таван, онда је висина од доње ивице међуспратне конструкције подрума до горње ивице према тавану.
Ако је под на тлу, обично се узима од хидроизолације ако зграда није укопана. У примеру који је рађен и нема међуспратне конструкције јер је разлика у дебљини трске. Дакле инжењерски је то занемарљиво. Трска је са доње стране греда, а између греда је овчија вуна.

Да ли је потребно приложити цео главни пројекат објекта приликом предавања елабората за енергетску ефикасност?
Приликом предаје елабората ЕЕ није потребно да приложити и цео главни пројекат објекта.

Да ли предмет елабората може да буде и идејно решење, тј. архитектонско решење ако је у току израда главног пројекта и објекат има локацијску дозволу?
Предмет елабората може да буде и идејно, односно архитектонско решење.

Како се попуњава претпоследња колона са Qh,gn у завршној табели за укупну потребну годишњу енергију зграде?
Qh,gn су укупни добици топлоте - од Сунца и од унутрашњих извора (електрични уређаји и људи).

Ако је у питању нова зграда, а у елаборату јој прорачуната класа G, да ли мора да се ради поново, са побољшањима, да би по захтевима била минимум у класи C?
Да, од 30.09.2012. године свака нова зграда мора бити у разреду C.

Да ли се фактор рама за врата посебно рачуна или се узима као за прозоре?
Да, зато што, по правилу, спољна врата имају већи удео рама од прозора. Ако то није случај (цела врата су у стаклу) онда се може радити са истим фактором рама.

Како се добија HDD по месецима?
HDD по месецима се може добити само за градове који имају сличан HDD и HD као Београд - процентуалном расподелом по месецима, као у табели (дат је пример за још 3 града):

Да ли се фактор засенчења може узети као средња вредност засенчених и незасенчених површина и када постоје вертикални испусти и хоризонтални, тј.суседни објекат?
Да, може се узети као средња вредност, али посебно за сваку оријентацију фасаде, јер се сенка може разликовати у зависности од опструкција које се налазе око зграде.

Када је у питању под на земљи или међуспратна конструкција према негрејаном тавану колика је спољна температура за грејање, иста као и за спољне зидове или другачија?
Спољна пројектна температура је ИСКЉУЧИВО температура спољашњег ваздуха. температуре негрејаних просторија варирају у зависности од њихове геометрије и положаја у згради. Температуре ваздуха негрејаних просторија се могу одредити на два начина:
1. Из топлотног биланса
2. усвајањем из табела приручника за типичне негрејане просторије

У тематском поглављу 5-2 Услови грађевинске физике, стране 23, 24, 25, код прорачуна Дифузије водене паре, како се израчунавају притисци засићења водене паре p (kPa). У примеру су дати обрасци за граничне слојеве унутра p=1,285 kPa и споља p=0,365 kPa док за међуслојеве нема обрасца.
У наведеном примеру су усвојене вредности за спољни и унутрашњи слој (pe и pi), а вредности на границама слојева се линеарно интерполују у зависности од отпора дифузији водене паре за усвојене материјале.
Графикон на слици 24 нацртан тако да су дебљине слојева пропорционалне релативним отпорима дифузији в. паре тих слојева, а користе се вредности израчунате у табели на стр.20, сто у овом примеру износи:
- за армирано бетонски слој r1=14,
- за термоизолациони слој r2=5.25,
- за завршни слој r3=0.3m

Линеарна интерполација се може радити на следећи начин
- израчуна се разлика притисака засићења унутра и споља (delta_p= pi - pe = 1.285 - 0.365 = 0.92kPa)
- израчуна се збир отпора дифузији в.паре свих наведених слојева (Suma_Rdif= 14+ 5.25 + 0.3 = 19.55 m)
- израчуна се јединична вредност пада притиска, тако што се претходне две израчунате вредности поделе: pj = delta_p / Suma_Rdif = 0.92 / 19.55 = 0.047
- за сваки слој се рачуна пад притиска, тако сто се множи вредност отпора дифузији водене паре неког слоја са јединичном вредношћу притиска, r * pj
за 1.слој, delta_p1 = r1 * pj = 14 * 0.047 = 0.658
за 2.слој, delta_p2 = r2 * pj =5.25 * 0.047 = 0.247
за 3.слој, delta_p3 = r3 * pj = 0.3 * 0.047 = 0.014
- вредности притисака засићења по слојевима се добијају тако сто се од почетне (унутрашње вредности pi) сукцесивно одузимају израчунати падови притиска:
за 1.слој, pi - delta_p1 = 1.285 - 0.658 = 0.627
за 2.слој, = 0.627 - 0.247 = 0.380
за 3.слој, = 0.380 - 0.014 = 0.366

Напомена: Разлике између овде израчунатих вредности и вредности на графикону на слици 24, су у трећој децимали и потичу од прецизности рачуна (број децимала са којим се рачуна).

Ако је зграда укопана,постоји подрум гаража и сл., да ли се у прорачуну омотача сабира и ова површина која је у додиру са тлом,без обзира да ли је додатно термички утопљена или не?
У прорачун улази поврсина омотача која ограничава грејани простор. Ако је укопани део зграде грејани простор, онда се и грађ. конструкције у контакту са тлом узимају у термички омотач. Ако су укопане просторије негрејани простор, онда тремички омотач обухвата међуспратну конструкцију која дели грејани од негрејаног простора (под ка негрејаном подруму).

Да ли у прорачун грејане запремине улази и запремина подрумског и таванског простора који се не греју и одвојени су термички изолацијом на подрумској и таванској међуспратној плочи?
Не улази. У бруто запремину простора улазе само простори ограничени термичким омотачем.

За подруме, гараже и сл ,који су укопани и саставни део су зграде, да ли за такве зидове и подове мора да се испоштује вредност макс. допуштеног U, иако се такви простори не греју?
Не, зато сто су у питању негрејане просторије.
(Правилником ово питање није дефинисано - до измена и допуна Правилника узети да нема дефинисаних граничних вредности - односно узети ограничења по JUS U.J5.600:2002)

Да ли Елаборат ЕЕ треба да садржи доказни прорачун и одговарајуће чланове Правилника о ЕЕ зграда или је довољно да прикажем крајњи резултат кроз табеле на начин на који је урађено у примерима за израду Елабората ЕЕ и енергетског пасоша за постојећу кућу у Сремској Митровици и новопројектовану стамбену зграду у Београду?
У складу са чл. 24. до 28. Правилника о енергетској ефикасности зграда, треба имати у виду да се у прелазном периоду, тј. до доношења националног софтверског пакета, допушта симплификација приступа за Елаборат ЕЕ. У том смислу ослањање на дате угледне примере може се сматрати прихватљивим у овој фази примене правилника.

Које се све позиције подразумевају под “СПОЉНИМ ЗИДОВИМА” приликом прорачуна Годишње количине енергије која потиче од добитака услед Сунчевог зрачења (Табела 6.1), тј. да ли се под овим појмом поред спољних фасадних зидова, равних и косих кровова подразумева и међуспратна конструкција према негрејаном простору – тавану, иако ова позиција припада групи унутрашњих преградних конструкција (Табела 3.4.1.3)?
Међуспратна конструкција према негрејаном простору – тавану није непосредно у вези са цитираним прорачуном. У финијим анализама, приступ прорачуну грејања / хлађења и топлотне акумулативности негрејаних (таванских) простора је егзактан и применљив, али за сада није предмет нашег Правилника.

Када за постојећу зграду урадимо е. пасош и добијемо да је разреда D и предложимо могућа побољшања, да ли у елаборату морамо поново све да рачунамо из почетка да би добили који је разред зграда са побољшањима?
Да, потребно је урадити прорачун који це показати да са предложеним побољшањима зграда улази најмање у разред C.

Да ли може да се ради елаборат ЕЕ за надограђени део зграде (тај део је имао грађевинску дозволу) или се ради за целу зграду стари и нови део?
У складу са закључком Комисије потребно је урадити елаборат ЕЕ за целу зграду.

Да ли елаборат ЕЕ треба да садржи прорачун дифузије водене паре и податке за летњи режим објекта?
Да, потребно је дати и ове прорачуне.

Да ли елаборат ЕЕ, који се прилаже за полагање посебног дела стручног испита из области енергетске ефикасности, треба бити у форми као што је приказано у ТП-14.2 (тј. да садржи општи и технички део) или је довољно да буде израђен према обрасцу елабората постављеном на сајту коморе у делу литература из ЕЕ (само технички део)?
Елаборат ЕЕ треба бити у форми према обрасцу који се налази на сајту Коморе и који можете преузети на следећем линку

Можете дати резултате добијене употребом софтвера, с тим што одговарате за тачност добијених података. Комисија приликом полагања може од кандидата да тражи да објасни начин вршења прорачуна и без употребе софтвера.

Кућа (приземље и спрат) се греје искључиво на струју, ТА пећима постављеним у свакој просторији, укључујући комуникацију и степениште. Кућа има "налепљену" негрејану гаражу уз део једне фасаде, па питам: Да ли је спољашњи зид термичког омотача на том делу зид између куће (грејано) и гараже, или је то спољњи зид (негрејане)гараже? Упоређујући са негрејаним простором испод крова где је међуспратна конструкција (плафона спрата) граница термичког омотача, чини се да је гранични зид т. о. зид кућа- гаража?
Зид према гаражи треба третирати као зид према негрејаном простору.

Да ли предмет пројектног задатка, за израду елабората ЕЕ, може бити индивидуални стамбени објекат, који је изведен 2010. год., али није завршена фасада, и није издата употребна дозвола?
Уколико може, да ли га третирам као постојећи, и коју класу ( и да ли) мора задовољити?
Предмет елабората ЕЕ може да буде предложени објекат. Треба га третирати као постојећи објекат и мора да задовољи најмање класу C.

Како обрачунавамо кутију за ролетну која се налази изнад прозора, обзиром да је стара градња то је отвор у зиду изнад прозора.
Обрачун кутије за ролетну се узима кроз Htb.

Да ли је од прилога довољно да имам основу подрума, приземља типског спрата, један пресек и фотографије фасаде напомињем да је зграда стара и да се све то мора снимити, што ће у пракси свакако бити чест случај.
Наведени прилози су довољни.

Како се обрачунава грејна површина кад се неки делови станова не греју, (ради се о згради у којој живим, а која је предмет овог елабората, добар део станара се греје индивидуално на угаљ и дрва, пећ у свакој просторији како то да срачунам, напр. део стана се греје део не, да ли то значи да се узима у обзир само тај део стана)?
Цео стан се сматра грејаним простором.

За прорачун добитака од људи и електричних уређаја, да ли је Af нето површина грејаног простора?
Af је нето површина грејаног простора.

Како се добија удео транспарентних површина %, у односу на цео омотач зграде или само на спољне зидове или укупне зидове?
Добија се у односу на цео омотач.

Које параметре да користим код прорачуна коефицијента пролаза топлоте обзиром да сам користила Ytong сипорекс блок за зидање спољних зидова за који у правилнику нема адекватних параметара. На сајту произвођача сам пронашла следеће карактеристике материјала... lamda 0.095, ro 450 и mi 5 да ли те вредности могу да користим при обрачуну или које сличне вредности из правилника (ништа слично нема дате карактеристике).
Можете да користите параметре које је дао произвођач.

Да ли се прорачун дифузије водене паре ради и за конструкције на тлу(под), као и међуспратне консрукције према негрејаном таванском простору и са којим параметрима (услови споља: температура, релативна влажност; услови унутра: релативна влажност и температура унутрашњег ваздуха и др.).
Прорачун дифузије се ради за конструкције које су у контакту са ваздухом (конструкције у контакту са тлом, као што је под на тлу се не третирају).
Конструкције које су у контакту са негрејаним простором (као што је нпр. међусп. конструкција према негрејаном тавану, или нпр. зид према негрејаном степеништу се прорачунавају).
Температура ваздуха у негрејаном простору се процењује, а зависи од облика и величине тог простора, проветравања, карактеристика делова омотача који затварају тај простор и начина коришћења.
Уобичајено је да су усвојене пројектне температуре ваздуха у таквим просторима у корелацији са корекционим фактором Fx, нпр.
Ti=+20C; Te=-12C; Fx=1
Ti=+20C; Te=+5C; Fx=0.5
Дакле, Fx је у линеарној зависности од температурне разлике.

У случају таванског негрејаног простора, процењена температра највише зависи од термичких карактеристика кровног покривача, као и од отвора у таванском простору (зидни и кровни прозори). Претпоставка је да код просечног кровног покривача температура у таванском простору може да падне испод 0C, у случајевима екстремних спољних температура (-12C), што је у корелацији са корекционим фактором Fx=0.8, а одговара температури Te=-5C Код лошијих кровних покривача и и израженијих таванских отвора, може се , на страни веће сигурности, усвојити и корекциони фактор Fx=1, те третирати температуру ваздуха у таванском простору као да је спољашњи ваздух у питању.
Код плитких кровова, нарочито код кровова који су покривени лимом преко дашчане оплате, са малим или никаквим таванским отворима за вентилацију, а слабим термоизолационим слојем на на граничној таваници према грејаном простору, температура ваздуха у таванском простору може да буде значајна, чак изнад 5C (што одговара за Fx=0.5), па и виша, што се претходних зима на великом броју оваквих објеката манифестовало кроз процуривање заледјених кровова и сливника.

Прорачун дифузије се ради, дакле са усвојеним вредностима, а на страни веће сигурности је уколико пројектну температуру ваздуха за прорачун топл.губитака (горе описану), усвојите и за овај прорачун, а рел.влажност ваздуха у таванском простору усвојити као да је спољашњи ваздух у питању.

Европски нормативи којима се прецизније рачунају температуре ваздуха у негрејаним просторима нису предмет анализе на овом курсу.

У ТП.6 су наведени дијаграми тока температуре за негреј.степениште ( -5*C), за негрејан таван (-10*C) и за тло (-6*C) и то је вероватно за БГ, (спт/ -12,1*C). Да ли је о.к. да узмем те вредности и коригујем за разлику између БГ (спт/ -12,1*C) и Сомбора (спт/ -15,1*C) ?
У односу на поменути пример, имате право да интерполујете вредности и пропорционално их коригујете.
Треба имати на уму да је увек боље бити на страни сигурности (рачунати са нижим температурама него што су просечне из свакодневице), те је на пројектанту да изврши одговарајућу процену.

У предавању 5.2 везано за летњу стабилност, на страни 35 како је добијена Uu=20,10 (упијање топлоте) за армирани бетон? Израчунате вредности за полистирен и цементни малтер су ми јасне али не и прва за армирани бетон.
У односу на поменути пример, имате право да интерполујете вредности и пропорционално их коригујете.<
Треба имати на уму да је увек боље бити на страни сигурности (рачунати са нижим температурама него што су просечне из свакодневице), те је на пројектанту да изврши одговарајућу процену.

Емисија CO2 при сагоревању дрвета је око 1,8 - 1,9 kg CO2/1kg дрвета зависно од врсте дрвета и садржаја влаге.

Како се одређује удео транспарентних површина? У примеру који је дат нумеричка вредност која је добијена ( 6.3%) не одговара односу стаклених површина и омотача из примера.
Став Комисије је да треба да се дели са укупном површином термичког омотача А. Дакле у датом примеру примеру би било:
Удео tr pov= [ (Aw+Ad)/ A] x100= [(5.4+4.2 +4.0)/ 305.581]x100=4.5%
Што спада у исту категорију < 30% и не мења ништа у Елаборату ЕЕ и Енергетском Пасошу.

Да ли се у случају када објекат има светларник према суседном објекту на који се "лепи", површине зидова светларника рачунају и обрачунавају према странама света или се читава та површина сматра контактном према суседу и не рачуна се њена површина?
Зидови светларника се рачунају као спољашњи зидови. Ако је светларник минималних површина у складу са ГП онда се рачуна као да је потпуно засенчен.

Интересује ме да ли се фактор осенчености зграде, који је збир три корекциона фактора, рачуна за сваку страну света појединачно, од сваког елемента, па се онда израчуна аритметичка средина?
Требало би да се добици рачунају за сваку страну света (не ради се аритметичка средина).

Да ли се узима у обзир утицај суседног објекта (који се налази на западу) на прозоре на северу и југу посматраног објекта, јер је он по висини и дужини већи од породичне стамбене зграде?
С обзиром да немамо никакву ситуацију на основу које можемо видети положај објекта са западне стране, а према опису можемо сматрати да је западна страна у потпуности засенчена. Утицај на јужну и северну фасаду се не може проценити без графичког приказа односа објеката.

Да ли стрехе, које у реалним условима праве сенку, могу да се третирају као надстрешнице?
Да, стреха и јесте вид надстрешнице.

Зато што је принцип прорачуна поједностављен, до доношења националног softvera који ће динамички регулисати требало би овако да се ради.

Како се узимају коефицијенти η и υ из табела 3.2.1. и 3.2.2. за под и међуспратну конструкцију?
Дати коефицијенти у табелама су преузети из SRPS.U.J5.600, SRPS U.j5.530. који третирају топлотну стабилност конструкције и дају методологију прорачуна.
Ови коефицијенти се користе приликом прорачуна термичког омотача зграде те међуспратна конструкција односно под се не рачунају.

Да ли наши елаборати које прилажемо комисији треба да садрже прорачун дифузије водене паре и податке за летњи резим објекта. У примеру који је проф Шумарац излагао на предавању 14.1 ове области нису обрађене. У примеру ИЗГЛЕДА елабората, који су нам такодје приложени траже се и ови подаци. Која је тачно форма и садржај елабората који ми треба да обрадимо?
У Елеборату ЕЕ примера из предавања професора Шумарца није дат прорачун дифузије водене паре, јер је то претходно дато у предавању ТП5.2. У поменутом предавању (ТП 5.2) имате примере прорачуна.
Што се форме и садржаја Елабората тиче шаблон је такође постављен на Сајт Коморе и само га треба попуњавати за Ваш пример.

Начин прорачуна примарне енергије и емисије CO2?
Детаљан начин прорачуна примарне енергије и емисије CO2 можете преузети овде.

Детаљан начин прорачуна фактора редукције у згревању aH,red можете преузети овде.